Za tetu

Dali ste ikad čuli svećenika poetu,
Ja jesam, na današnjoj misi za tetu…
To nije bila propovjed već misli nalik na kristal,
Uz pjesmu zbora…skoro anđeosku,
pjesmu časnih sestara…svakako
poseban doživljaj.

Sve je bilo nalik na nešto nebesko,
Svakako nesvakidašnje i uzvišeno
Baš onakvo kako je moja predraga
No prerano otišla teta,
Svojim zemaljskim poslanjem
Zavrijedila….

Tek mala crtica moja, skromna,
I da se neznam koliko trudim, nebih uspjela,
Da opišem svu onu ljubav,
Sve njene sitne, no velike pažnje
Koje sam itekako zapamtila.

Uzvratila dovoljno nisam,
Jer kao što rekoh …prerano je otišla,
A i neznam na njen način,
U jednostavnosti je vrlina,
A ona je bila takva,
Obična…. neposredna, a svaka je gesta
Pričala o ljubavi…

Voljena moja, prerano otišla teta
HVALA TI.