Izvor slike: Navratih se malo da osmislim neki svoj red ili slovo,
Ostavim miris…ili neku mrvu…
Da oni koji me traže /baš slučajno/, ili pitaju za me,
Pronađu nešto od mene i ne brinu.
Bila sam naime daleko, ako je ovo blizo…
Trošila se…ali i prikupljala energiju
Za dane koji su neminovnost.
Osjećam se kao leptir bez krila,
U podsvjesti mi letenje, a letjet ne mogu.
Eca 🙂
Često naše putovanje i let budu iscrpljujući. Tada treba predahnuti. Ono što sam ja naučila je da ne želim više bez letenja. Kad osjetim da me čahura ponovo mami ili mi je žele nametnuti, maknem se i ponovo letim. Sve mi mogu uzeti, ali let im ne dam. 🙂